Leaders 1989

Sunday, February 21, 2010

Get teslic89 chat group | Goto teslic89 website

Стоп репресији над навијачима...

Навијачи широм наше земље се налазе под великом полицијском и медијском репресијом која сваким даном све више и више кулминира.
То мора престати...
Време је да престану полицијска хапшења, "непрекомерне", провокације, убачени елементи, медијске лажи,обмане јавности,грађана...
Акција полако али сигурно почиње...
Ово се тиче, не само најактивнијих навијача, него сваког љубитеља и посетиоца спортских манифестација. Тиче се сваког јер свако може постати мета "непрекомерне употребе силе", хапшења, омаловажавања,вређања, провоцирања...
Ствар је постала више него критична...

Детаљи о настанку наше групе...

LEADERS

Идеја о стварању навијачке групе у Теслићу настала је негде крајем 1988 године када је неколико момака заљубљеника у навијање и фудбал, угледавши се на ултра групе широм Европе, одлучило да своја искуства са великих стадиона пренесе на трибине стадиона Радолинка на којем игра локални нижелигаш Пролетер. Први транспарент са именом Leaders Теслић прави се наредне 1989 године и од тада група и званично креће са радом а 1989-та остаје упамћена као година у којој је зачет навијачки покрет у Теслићу. У самом имену Leaders крију се и најосновније карактеристике групе. Основни циљ је био, и данас је, да водимо свој клуб до победе и једноставно да у нашем окружењу предњачимо у свему када су у питању навијање и љубав према свом граду и клубу. Историја групе може се поделити у три периода.

Пре трагичног рата у БиХ група мање више ствара своје препознатљиве оквире. Настају подгрупе, заставе, прва обележја а дешавају се и први инциденти везани за име Leaders Теслић. У то време на утакмицама у Теслићу група успева редовно да окупи у просеку неких 100-тињак навијача док на утакмицама које Пролетер игра као гост клуб прати најчешће до 50 најоданијих. Показати на сваком месту ко си и шта си било је најважније, резултати и утакмице били су углавном у другом плану и тако је било свугде где су Лидерси ишли да ''шире своје погледе на свет''. Нажалост рат је прекинуо све. Шалове је заменила униформа, пиротехнику оружје. А једини спорт био је одбранити отаџбину и при том остати жив. То је једина утакмица из које група излази поражена, са тог гостовања вратили смо се без неколико браће, великих људи, патриота и чланова групе.
Након завршетка рата све поново креће од нуле. Делови старе гарде ојачане новим нараштајима којима навијање представља начин живота, окупљају се око истог имена, испод исте заставе, да бодре исти клуб. Међутим све до 2003 године навијало се спорадично и неорганизовано, ни налик на оно пре рата. Светлији моменти у навијачком мраку били су само оклупљања када је Пролетеру било потребно помоћи да преброди бараж, да уђе у виши ранг или да остане у лиги. Тај период обележили су велика казна клубу због прекинуте утакмице са бањалучким Борцем и навијачких нереда који су се тада десили, срозавање ФК Пролетер на најниже гране у његовој историји као и лош однос тадашње управе према Лидерсима, што је највише допринело да навијачки хук на Рдолинци једно време тотално замре.

Године 2004 окреће се нова страница историје Лидерса. Група је поново реорганизована и од тада је јача него икад раније. Навијачка свест у граду подигнута је на завидан ниво последњих година тако да и поред тога што се клуб до скора такмичио у другој или трећој лиги навијачки покрет у Теслићу доживљава светле тренутке. Подршку какву Пролетер добија последњих сезона немају ни много већи и богатији клубови. Знатно већа бројност него у ранијим периодима, компактна екипа и солидна организација одлике су последње генерације Лидерса. На битнијим утакмицама код куће коп броји и до 250-300 навијача а ни гостовања не пролазе без нашег значајног присуства.
Ове сезоне Пролетер се коначно након 11 година вратио у прволигашко друштво Републике Српске. Лига у којој више нисмо једина навијачка група, колико нас са једне стране радује тако нас са друге као навијаче и обавезује да у будућности будемо још бољи и још озбиљније наставимо са радом. Први део повратничке сезоне одрађен је задовољавајуће мада не онако како смо ми желели. Пропуштена су нека гостовања што себи бројимо као највећи минус док остало је било мање више добро, бројност је варирала од 50 до 250 навијача на неким утакмицама, урађене су три кореографије, изглед ограде је побољшан са неколико нових застава док се на плану маркетинга такође урадило више нових производа. Од инцидената, ако изузмемо прекид из зезања на пријатељској утакмици са Козаром, није се баш много тога дешавало. Једино вредна помена је туча са Борчевим навијачима после утакмице са БСК-ом у Бања Луци. Иако у неравноправној борби са бројнијим и наоружаним противником, екипа се добро показала. Најбоља издања у овој сезони имали смо на утакмицама које су у наш Теслић довеле и противничке навијаче. Те две утакмице против Слоге и Борца обележили смо одличним пиротехничким издањима као и фином кореографијом на утакмици против Бањалучана. Обе противничке групе у Теслић дошле су под јаком полицијском пратњом што је уз рекордан број полиције у граду резултирало да не буде никаквих инцидената. У сваком случају када све саберемо иза нас је , након дуго времена остала једна права навијачка полусезона. Као група још увек смо далеко од свог максимума и тек ћемо показати шта смо све у стању урадити за вољени град и клуб!

САМО НАШ ТЕСЛИЋ ГРАД

Search This Blog

Sunday, February 21, 2010

ПРОЛЕТЕР-борац

Кортео

Стоп репресији над навијачима...